Ženske Priče

Luksuzna jahta se usidrila u jednom malom meksičkom ribarskom selu. Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu.

"Ne treba nam dugo" - odgovoriše ribari.

"A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?"

Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.

"Pa šta radite sa tolikim slobodnim vremenom?"

"Spavamo, malo lovimo ribu, igramo se sa svojom decom a popodnevni odmor provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo u selo, sastajemo se sa prijateljima, popijemo poneko piće i otpevamo par pesama. Naš je život ispunjen."

Gospodin turista im predloži: "Diplomirao sam ekonomiju na Harvardu i mogu vam pomoći: lovite ribu duže svakoga dana, prodajte je i tim novcem kupite veći brod."

"I šta onda?"

"Uz veći brod ulovićete još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod, pa još jedan, čitavu flotu. Umesto da prodajete ribu posredniku, možete pregovarati direktno sa velikim poizvođačima; možete i vi sami postati jedan od njih. Zatim se možete preseliti iz ovog sela u Meksiko Siti, Los Anđeles ili čak Nju Jork! Iz tih gradova možete voditi svoj veliki novi posao!"

"Koliko bi nam vremena trebalo za to?"

"Dvadeset do dvadeset pet godina".

"I onda?"

"Onda? E, prijatelji, sada postaje zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana, možete početi s prodajom i kupovinom deonica i zaraditi milione!"

"Milione? Stvarno? A onda?"

"Onda možete otići u penziju, živeti u malom selu na obali, spavati dugo, ići na pecanje, igrati se s unucima, provoditi popodneva sa ženom a večeri s prijateljima uz piće i pesmu."
"Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Zašto bi uzalud potrošili dvadeset pet godina?" - upitaše Meksikanci.


Read More …

"Jedan poznati govornik je jedan svoj seminar započeo tako što je u ruci držao novčanicu od 20 eura. U prostoru, u kom je bilo pažljivih 200 slušalaca, pitao je: "Ko od vas želi ovu novčanicu?"
"Ruke su počele da se dižu. Rekao je:"Pre nego što vam dam ovu novčanicu, dozvolite mi da uradim sledeće." Pritom je zgužvao novčanicu i ponovo je digao u vazduh. Upitao je: "Ko još uvek želi ovu novčanicu?""Ruke su još uvek bile podignute. 
"A, šta ako uradimo ovo?" - bacio je novčanicu na pod i počeo da je gazi, a onda je pokupio izgužvanu i isprljanu. "Ko je od vas želi sada?" 
Ruke su još uvek bile podignute. 
"Prijatelji moji, danas smo naučili veoma dragocenu lekciju", rekao je. "Bez obzira šta uradim s' novcem, još uvek ga želite, jer novčanica nije izgubila svoju vrednost. Još uvek vredi 20 eura. U životu mnogo puta padnemo, budemo izgužvani, povređeni i na zemlji, u prljavštini; i sve to zajedno sa odlukama koje donosimo i okolnostima u kojima se nalazimo. I tada mislimo da ne zaslužujemo ljubav i toplinu, mislimo da smo bezvredni. Međutim, nezavisno od toga što se dogodilo ili što će se dogoditi sa vama, vi ne gubite svoju istinsku vrednost. Isprljani ili čisti, izgužvani ili sasvim sređeni; još uvek ste neprocenjivi... naročito za one koji vas vole. Vrednost našeg života ne izvire iz toga šta uradimo ili koga od ljudi poznajemo, već iz toga KO SMO!"

Read More …