Ženske Priče

Zvala se gospođa Nada i kada je prvog dana ušla u učionicu svog petog razreda rekla je jednu laž poput većine profesora: "Sve vas podjednako volim". Ali to je nemoguće, jer je u prvoj klupi na svom mestu sedeo dečak, po imenu Marko.
 
 
Gospođa Nada je posmatrala Marka i primetila je da se retko igra sa ostalom decom, odeća mu je neuredna i da se ne kupa redovno, a umeo je i da priredi neugodne situacije. Došlo je do toga da je gospođa Nada zaista uživala dok je pisala velike masne jedinice crvenom hemijskom olovkom na njegovim zadacima. U školi gde je gospođa Nada predavala, nastavnik je na kraju godine bio dužan da pre nego što napiše svoje mišljenje o svakom učeniku, pročita mišljenja ostalih nastavnika od prethodnih godina. Gospođa Nada je ostavila Markov izvještaj za kraj. Kada ga je pročitala doživela je veliko iznenađenje.

U prvom razredu, za Marka je pisalo: “Marko je bistro dete i uvek se smeje. Uredan je i lepo odgojen. Pravo je zadovoljstvo poznavati ga.”

U drugom razredu: “Marko je odličan učenik i svi ga vole, ali ima problema kod kuće, jer mu je majka bolesna.”

U trećem razredu: “Teško je podneo smrt svoje majke. Trudi se koliko može, ali njegov otac uopšte ne obraća pažnju i ako se nešto ne promeni, to će loše uticati njega.”

U četvrtom razredu: “Marko se povukao u sebe i ne pokazuje interes za školu. Nema mnogo prijatelja i ponekad spava na času.”

Gospođa Nada je sada shvatila u čemu je problem i postidela se. Još joj je gore bilo kada su joj učenici doneli božićne poklone umotane u ukrasne papire, svi osim Marka, koji je svoj poklon doneo nespretno umotan u običnu papirnu kesu. Gospođa Nada je uz veliki napor otvorila baš njegov poklon ispred ostalih. Neka deca su se smejala kada je izvadila ogrlicu sa kamenčićima, gde su neki vidno nedostajali, kao i do pola ispunjenu bočicu parfema. Utišala je dečji smeh tako što je rekla da je ogrlica predivna i stavila je oko vrata, a parfem je stavila sebi na ruku.

Marko je ostao poslednji posle škole da bi joj rekao: “Gospođo Nado, danas ste mirisali kao nekada moja majka.”

Pošto su deca otišla, plakala je skoro sat vremena. Od tog dana je prestala predavati deci matematiku... Umesto toga počela ih je učiti. Gospođa Nada je obratila posebnu pažnju na Marka. Kako je radila sa njim, tako je živnuo. Što ga je više podsticala, brže je napredovao. Na kraju godine Marko je postao jedan od najboljih učenika u razredu, a ujedno i njen najomiljeniji učenik. Sledeće godine je pronašla poruku ispod vrata od Marka, da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu.

Posle šest godina dobila novu poruku od Marka. Napisao joj je da je završio srednju školu, treći u generaciji, ali da je ona i dalje najbolja profesorica koju je imao u životu. Posle četiri godine, dobila je još jedno pismo da mu je ponekad bilo teško, ali je završio fakultet sa najboljim ocenama. Uveravao je gospođu Nadu da je ona i dalje najbolja profesorica koju je imao u svom životu. Posle četiri godine stiglo je još jedno pismo u kome je pisao da je odlučio da nastavi sa studiranjem. Pismo je bilo potpisano sa Dipl. Ing.

Ali ovde nije kraj priči. Stiglo je još jedno pismo tog proleća. Marko je rekao da je upoznao jednu devojku i da će se venčati. Objasnio joj je da mu je otac preminuo pre nekoliko godina i pitao je gospođu Nadu da li bi pristala da na venčanju zauzme mesto koje je obično rezervisano za mladoženjinu majku. Naravno da je gospođa Nada pristala. I kao što već pogađate, stavila je onu ogrlicu i onaj parfem.

Zagrlili su se i Marko joj je šapnuo: “Hvala gospođo Nado što ste verovali u mene. Hvala vam mnogo što ste mi omogućili da se osećam posebnim i da mogu postići nešto u životu.”

Gospođa Nada, je sa suzama u očima, šapnula: “Marko, grešiš, ti si taj koji mi je omogućio da postignem nešto u životu. Pre tebe ja nisam znala kako da učim druge.”

Categories:

One Response so far.

  1. Divna prica...

    Novi post kod mene:

    http://ninafashionshow.blogspot.com/2013/02/online-shoping-ana-za-vas.html

Leave a Reply